III
-
- I
- I
"Svaka umetnost nosi autobiografsku priču,
a školjkinu priču biser" (Fellini).
Priče se sele u toplije krajeve, na blogograd.org
[ Lepota
]
09 Februar, 2012 13:31
[ Humor
]
08 Februar, 2012 10:57
[ Moje priče
]
07 Februar, 2012 13:37
Smrzla sam se ovih dana, do posla, na poslu, od posla...izem ti zimu u Beogradu! Kraće vreme sve je belo, prelepo, ali uskoro postaje sivo, braon, ili zaleđeno, da se polomiš. Zaključak: ne volim zimu u Beogradu. A da li je volim inače? O, da.
Obožavam buđenja na Tari prekivenoj snegom, dok se visoke jelke svijaju pod teretom snega, u peći krckaju drva, kuća topla, u rerni testo se diže, miriše sve. Kad se sve to lepo pogricka, pravo na sneg, šetanje, sankanje, skijanje. Posle se sušimo pored tople peći, a obrazi da puknu od rumeni.
Volim zimu na Zlatiboru, kad iziđem iz tople sobe na bele padine. Uživam u snežnom pejzažu, hodam dok se ne umorim i tek onda krenem da se vraćam. Ako usput svratim u “Adagio“ na kafu sa šlagom i palačinke, nadoknadila sam kalorije, pa skupim snagu da se vratim u bazu.
Rado se sećam zime na Kopaoniku, dubokog snega za pešačenje do Gobelje, skijanja na Suvom rudištu, Pančićevog vrha kad ga sasvim belog obasja sunce.
Kako sam volela zime na Visokim Tatrama! Sećam se dugih planinarenja sa pauzama u „Chata kapetana Nalepky“ i drugim zimskim kućicama...pa na toplu čorbu u „Bistro“ i onda na drugu turu snežnog pešačenja.
Rado bih ponovo doživela zimu na Semeniku u Rumuniji, na zaleđenom Vlašiću izuzetne lepote, na Zlataru..svuda, samo ne u zavejanom Beogradu. Ali ono sad ne mogu, a ovo drugo moram.
Obožavam buđenja na Tari prekivenoj snegom, dok se visoke jelke svijaju pod teretom snega, u peći krckaju drva, kuća topla, u rerni testo se diže, miriše sve. Kad se sve to lepo pogricka, pravo na sneg, šetanje, sankanje, skijanje. Posle se sušimo pored tople peći, a obrazi da puknu od rumeni.
Volim zimu na Zlatiboru, kad iziđem iz tople sobe na bele padine. Uživam u snežnom pejzažu, hodam dok se ne umorim i tek onda krenem da se vraćam. Ako usput svratim u “Adagio“ na kafu sa šlagom i palačinke, nadoknadila sam kalorije, pa skupim snagu da se vratim u bazu.
Rado se sećam zime na Kopaoniku, dubokog snega za pešačenje do Gobelje, skijanja na Suvom rudištu, Pančićevog vrha kad ga sasvim belog obasja sunce.
Kako sam volela zime na Visokim Tatrama! Sećam se dugih planinarenja sa pauzama u „Chata kapetana Nalepky“ i drugim zimskim kućicama...pa na toplu čorbu u „Bistro“ i onda na drugu turu snežnog pešačenja.
Rado bih ponovo doživela zimu na Semeniku u Rumuniji, na zaleđenom Vlašiću izuzetne lepote, na Zlataru..svuda, samo ne u zavejanom Beogradu. Ali ono sad ne mogu, a ovo drugo moram.
[ Fotografija
]
06 Februar, 2012 10:58
Ima li raspoloženih za pisanje priče sa zadanim elementima? Evo elemenata. Ova slika vas podseća na Blogograd, zar ne?
A ova slika je iz Konaka Kneginje Ljubice. Kako se nekada živelo...
(photos by sanjarenja56)
[ Restorani
]
05 Februar, 2012 13:33
Negde biste odveli drage goste, nešto lepo da vide, pa ih posle u toplom ponudili nečim ukusnim? Šta odabrati u ovim ledenim danima? Videti znači odvesti ih u Narodni muzej, gde vas na ulazu dočekuju Meštrovićeve karijatide.
Tu je u toku izložba slika Katarine Ivanović, prve slikarke u Srbiji, koja je stvarala u Beogradu pa u Zagrebu neko vreme. Slike ne mogu fotografisati, naravno, ali mogu crtež njenog autoportreta koji nosim za uspomenu.
A gde ćemo posle? Kakvo pitanje, naravno, u "Gelateria".
Već u izlogu postaje jasno kakvi umetnici poslastičari ovde rade.
Moji gosti imaju veliki izbor kolača i sladoleda. A ja ću poručiti ono što mi ljubazne kelnerice odmah donesu bez pitanja. Ajskafe sa sladoledom i šlagom i određenu kombinaciju sladoleda, bez obzira da li je leto ili zima. Šta biste vi uzeli?
(photos by sanjarenja56)
