I dođe taj dugo očekivani lep dan. Ekipa snova u sastavu
krenula je za Sremske Karlovce. Baladašević nam nije pripremio hladnu lubenicu za užinu, negde je lunjao dok smo prolazili kroz njegov sokak
Na obroncima Fruške gore smestio se barokni grad čuven po mnogočemu, po najstarijoj gimnaziji u Srbiji
po Branku Radičeviću i po najboljim devojkama. Jedna je devojka iz Karlovaca, a druga je doputovala iz Temišvara na susret.
Vreme nam je proletelo dok si rekao keks, tražio se neki sat više i malo mesta u stomaku posle ovih đakonija u poznatoj gostioni (Gasstrocity bi spremio još bolje, ali nije mogao da se pridruži)
koje su zaslađene čuvenim Mirinim kuglofom. Zaključak: druženje se mora ponoviti u najkraćem mogućem roku 
A evo malo adekvatne muzike za najlepšu učesnicu susreta!
(photos by sanjarenja56)
