Ako volimo sebe, posvetićemo pažnju svom zdravlju bar s vremena na vreme. Zdravlje nas retko služi ako u njega bar malo truda ne uložimo. Na VMA u Beogradu lepo piše:"Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu". Pa, šta da radimo da nam ne bi ostala samo jedna želja? Svako doba ima svoje potrebe i pravila. Nikotin nije dozvoljen ni u jednom dobu, ako sebe volimo i sebe poštujemo. Jedino pravo mesto za cigarete je kanta za otpatke. A vi niste kanta za otpatke, zar ne? Vi želite da trajete. Život je jedan, premijera sa neproverenom reprizom.
Teren Srbije siromašan je selenom, nema ga u zemlji, pa ga nema u biljkama, i zato smo bili skloniji mnogim ozbiljnim bolestima i pre Černobila i pre rata 1999. Šta raditi? Svakog dana popiti tableticu-dve Selenium (Bioeselen), tačna doza određena prema dobi i polu, ili pojesti 2-3 zrna brazilskog oraha, koji je bogat selenom.
Ako imamo 15-30 godina, posvećujemo posebnu pažnju infekcijama, naročito seksualno prenosivim, kao što su hlamidije i mikoplazme (o njima je bilo reči u posebnom postu, u kategoriji Medicina). Sve dame su sklone običnim mokraćnim infekcijama tipa E. coli, zbog anatomskih posebnosti dama i blizine izvora infekcije (crevo). Ako se desi pečenje pri mokrenju, često i bolno mokrenje, trkom u prvu laboratoriju da se uradi urinokultura, pa doktoru da odredi terapiju. Mladi muškarci često imaju seksualnoprenosive infekcije, pa se kod iscedka i peckanja trebaju javiti urologu, dermatovenerologu, nefrologu, ko im je najbliži.
Sve dame od 20 do plus pedeset trebaju jednom godišnje posetiti ginekologa, da se uradi pregled, Dopler jajnika, kolposkopija, Papanicolau, cervikalni bris, ultrazvuk dojki, a češće preglede određuje ginekolog. U nekim centrima to sve postoji na jednom mestu u jednom danu, kao u Beogradu, gde se kao jednodnevni PGS program sprovodi u Ginekološkoj bolnici u Kraljice Natalije (zakazivanje telefonom, i sve se obavi za 5-6 sati).
Muškarci posle 50. godine moraju jednom godišnje uraditi PSA, analizu iz krvi koja pokazuje da li se prostata počela ludirati u smislu uvećanja (adenom) ili raka.
Ako u porodici ima hipertenzije, smanjujemo so od malena i ne pušimo (naravno). Ako ima dijabetesa, smanjujemo koncentrovane slatkiše od malena i nastojimo da ne budemo gojazni. Ako svakodnevno jedemo porciju sladoleda zimi i leti, biće nam zahvalan naš želudac (oblaže ga i štiti bolje od lekova) i naši krajnici (retke će biti upale grla kod redovnih sladoledomana). Fizička aktivnost bira se prema sklonostima, bitno je da je svakodnevna.
Naravno, ne mogu obuhvatiti celu medicinu u par redaka. Ovo su bile male napomene, a detaljnije kroz komentare ili na mejl, po želji.
Deda je skupljao gljive, kao i uvek. Bio je najbolji poznavalac gljiva u kraju. Baka je spremala ručak, ukusan kao i uvek. Svi su slatko ručkali, osim šestomesečne bebe. Posle nekoliko sati svima je pozlilo. Prvi deda, pa baba, pa on, pa njegova žena, pa petogodišnji sin. Uskoro su se svi prevrtali s bolovima i povraćanjem. Odvezli su ih sve u bolnicu. On ne zna koji je bio put ostalih, kad je izgubio svest, sve je prestalo da postoji. Nije znao ni kad je primećeno da su mu otkazali i jetra i bubrezi. Nije znao ni kad su ga infektolozi primili, pa zbog otkazivanja bubrega uputili na dijalizu. Primila ga je ljubazna doktorka, nije bio sposoban ni da je vidi valjano. Sestre su se polomile oko njega. Nije mu bilo važno, ništa mu nije bilo važno, isuviše mu je bilo loše. Novinari su dolazili danima da pišu o njemu. Sve su novine bile pune opisa stradanja njegove porodice, on to nije znao. Umro je deda, pa sin, pa baba, zatim i žena. Bebu je preuzela familija i brinula o njoj. Od svih koji su jeli gljive, samo je još on bio donekle živ. Borba za njegov život trajala je dugo, zatim borba za oporavak. Uspeli su. Kad je došao svesti, na odeljenju je skovana zavera, da niko od osoblja i bolesnika ne drži novine blizu njega. Da ne sazna da njegovih više nema...Dugo su uspeli da tu strašnu istinu sakriju od njega. Kad je otpušten kući, bez značajnijih posledica, skoro zdrav, došao je neko od dalje familije po njega. Dalje se ne zna, nijedne novine nisu ispratile dramu mladog oca kojeg u kući od cele porodice dočekuje samo beba...
Kompletna ekipa koja je lečila mladića nikad više nije pojela nijednu gljivu, osim šampinjona.
