Valcer

Priča se odigrava tamo gde planina ljubi more, a na spoju usana tog najlepšeg poljupca smestila se Makarska, grad - lepotica.

Kad gledamo s Osejave, biće skoro jednako lepa u zagrljaju borova.

Tu živi ribolovac Dule, strah i trepet za ribu.

Nešto od ulova završava na gradelama pa na stolu.

Dok se na Makarsku spušta veče i boje razlivaju morem...

(photos by Dule)

Upravo sam dobila  današnje fotografije. Na Badnji dan orkanska bura oduvala je brodove u makarskoj luci, polomila stoletne borove, izazvala haos. Kad se priroda ljuti, valja se primiriti, s njom dogovora nema.

(photos by Dule)

Moja blog ćerka Mesecina stigla je u Beograd. Sačekala sam je na stanici i provela gradom. Valjalo je videti ponešto od onog što nije još uspela da vidi. Muzej Nikole Tesle je obavezan.

Vodiči su studenti elektrotehnike, koji sjajno umeju da objasne Tesline genijalne izume  i izvedu poneki zanimljiv eksperiment. Videle smo i Treslin transformator.

Koliko se genijalnih misli rodilo u njegovoj glavi?

Vreme je za odmor u Skadarliji. Mesecina vas vodi.

Jasno, biramo najbolji restoran, "Šešir moj".

Mesecina pokazuje dokaz da je najbolji. 

Tamburaši su dobili zadatak da otpevaju "A ti se nećeš vratiti" i "Cesarica". Uspeli su!

Najbolji sladoled u gradu ima Gelateria, to se ne sme propustiti. Pokušavam da slikam jelku, ispred nje devojka. Pogodite ko je?' Vesela! A nismo se dogovorile da se tu  nađemo!

 Na Trgu otvorenog srca jelka je ukrašena željama umesto kuglicama.

Svečano ukrašena knez Mihajlova vodi nas do "Moskve" gde nas čekaju domacica, nena58 i vesela. Prate nas pozdravi onih koji nisu uspeli da dođu na sastanak. Žao im je što nisu upoznali Mesecinu.

(photos by sanjarenja56)

U ovim hladnim poluzimskim danima pismo s Kube greje dušu i oči. Poslala ga je prijateljica koju sam svojevremeno "izvezla" u Kanadu, a odande voli da ode na odmor  na Kubu kad je u Kanadi već uveliko sneg do vrata. Fotografije su "vruće",  snimljene ovih dana. Rado bih joj se pridružila, ali će to još malo sačekati. Uživajte!

 (photos by Nada)

Pisala sam pre dva dana o prijateljicama. Nekako se taj post sam napisao, kad su slike mojih dragih prijateljica počele da mi se javljaju u mislima. Neke su se uspele javiti s komentarom na post. Od jedne sam dobila mejl i fotografije kao njen prilog za blog iz Južne Afrike (RSA).

Draga Anka
Jako sam ponosna na sebe sto sam usla u krug tvojih prijateljica.
Saljem ti dve fotografije, ovako izgledaju ulice u Lindenu – u nasem kraju ovih dana.
Ono plavo drvo se zove Dzakaranda.
Pozdrav tebi i omladini
Dragica